Problemi, potrebe i interesi mladih

Potrebe i motivi su osnovni pokretači ljudskog ponašanja. Složenu i raznovrsnu aktivnost čoveka u mnogobrojnim društvenim odnosima i situacijama uslovljavaju unutrašnji pokretači – motivi koji su u tesnoj vezi sa ličnosti i vrednostima svakog pojedinca.
 Kako će će u određenom momentu čovek postupiti, zavisi od mnogih faktora: od situacije u kojoj se nalazi, od toga kako situaciju opaža, tumači i vrednuje, od postijećih modela reagovanja, ali uvek u zavisnosti od karakterističnih unutrašnjih faktora koji ga pokreću na aktivnost.
One unutrašnje činioce koji pokreću na aktivnost, koji je usmeravaju i njome upravljaju-radi ostvarivanja određenih ciljeva. Izvor motiva su potrebe, koje mogu biti urođene i stečene tokom socijalizacije pojedinca.
  Socijalni motivi su uglavnom zasnovani na psihološkim potrebama i za njihovo zadovoljenje neophodan je kontakt sa drugim ljudima i njihovo prisustvo ( motiv za društvom , za emotivnom vezanošću, lubvlju, pripadanjem, za prestižom ili ugledom. za moći i dominacijom ..).
Personalni motivi počivaju na psihološkim potrebama i usmereni su pre svega na razvoj i interes vlastite ličnosti (motiv za samopotvrđivanjem, samostalnošću, samoaktualizacijom i stvaralaštvom...).

Zadovoljenje potreba i motiva dovodi do osećanja zadovoljstva. U suprotnom čovek reaguje osećanjem frustriranosti (kada je osujećeno zadovoljenje) i nezadovoljstva. Kod hroničnog nezadovoljenja određenih potreba ova osećanja takođe postaju hronificirana i nadograđuju se i modifikuju na različite načine (psihološkim mehanizmima odbrane). Javljaju se osećanja anksioznosti, nesigurnosti, manje vrednosti, agresivnosti itd.

Da bi neka organizacija bila atraktivna za mlade, njen program i aktivnosti moraju biti usklađeni sa njihovim potrebama. To znači da u toj organizaciji, s jedne strane, mogu dobiti priliku za zadovoljenje što većeg broja motiva i potreba, a sa druge da postoji što manji broj frustrirajućih/osujećujućih faktora.

Deci mlađih uzrasta potrebno je da u atmosferi sigurnosti i prihvaćenosti, kroz zanimljive aktivnosti i igru imaju priliku da usvajaju nova znanja i veštine.

Mladima treba prilika da zadovolje motive za druženjem, pripadanjem grupi, prihvatanjem, uvažavanjem, sticanjem novih veština i znanja korisnim za život, odgovori i pomoć po pitanju definisanja vrednosti i suočavanja sa raznim problemskim situacijama, mogućnost za samopotvrđivanje kroz razne izavove...

Izazov za našu organizaciju veliki, naročito s obzirom na činjenicu da mlade u sadašnjem društvenom okruženju vreba čitav niz negativnih činilaca i opasnosti: razni poroci, sekte, kriminal... 

Šta je obrazovanje?

Sposobnost da pojedinac/ka postane zdrava, srećna osoba i aktivan član društve u mnogome zavisi od znanja, veština i stavove koje stiče kada su mladi kroz obrazovanje. Uspeh ili neuspeh tog obrazovanja važan je ne samo za za sakog pojedinca/ku, već i za budućnost naših zajednica i zemlje.Obrazovanje je nešto više od lekcija iz učionica. Obrazovanje je prilika da se razviju svi aspekti ličnosti i predstavlja proces kroz koji se pojedinac/ka razvijaju tokomn celoga života kao individue i članovi društva.

Obrazovanje se dešava svuda oko nas tri glavne oblasti obrazovanja su:
• FORMALNO OBRAZOVANJE: ovo je «zvanično» obrazovanje, kao što su škole i fakulteti.
• NEFORMALNO OBRAZOVANJE: To su omladinske organizacije, izviđači, klubovi, grupe i mesta gde se ljudi sastaju. Ovakav vid obrazovanja daju mogućnosti sticanja veština, razvoja talenta ili interesovanja,. na način koji se ne može dobiti niti u školi, niti kod kuće. Daju priliku upoznavanja novih ljudi i otkrivanja novih mesta.

“Tajna dobrog obrazovanja je da svakog pojedinca podstaknete da uči sam, umesto što ćete ga podučavati, ulivajući mu znanje na stereotipan način”

Lord Baden Pauel (Headquarters’ Gazzete, januar 1912. godine)

• ŽIVOTNO OBRAZOVANJE: ovo uključio sve ono što učimo dok smo sa svojom porodicom ili prijateljima, čitajući novine ili knjigu, gledajući TV, ili jednostavno šetajući se ulicom. Svakodnevni život je važan deo obrazovanja i tu se stiče poverenje, sigurnost i mnogi stavovi.
Svaka oblast obrazovanja je veoma bitna i daje nam šansu da steknemo raznovrsna iskustva, naučimo razne stvari, ili čak iste stvari na različit način. Sve ove oblasti moraju da se međusobno podržavaju u pravilnom pristupu obrazovanja mladih. Ono što naučimo u školi, će nam pomoći da učimo iz medija. A što naučimo u izviđačkoj organizaciji će nam da učimpo u školi ili primenimo uz životu.

Podaci istraživanja o mladima, UNICEF:

Hrabra nova generacija

• Nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje u porodici i van nje tabu su tema, a od nedavno postoje napori da se ovoj problematici priđe na pravi način
• Oko 70% mladih tvrdi da nema svog lekara a čak 60% nema regularnog zubara. 
• Vodeći uzrok smrtnosti nesrećni slučaj, obično saobraćajne nesreće. Dečaci čak tri puta više nego devojke - razlozi loše vreme, brza vožnja i alkoholisano stanje.
• stopa samoubistava i stopa ubistava među mladima rastu
• Preko 1/3 devojaka i 2/3 mladića ima seksualne odnose pre 16. godine.
• Sa godinama upotreba kondoma opada – sa 33% (11–13god), preko 43% devojaka i 20% mladića (15-19) do 51% (univerzitetski studenti). 
• 40% mladih žena između 15 i 24 godine prijavljuje da je bilo trudno bar jednom od kojih je jedna od pet imala jedan ili više abortusa, 
• ¼ kaže da nema prave informacije o HIV/SIDI, a samo 20 do 24% testiranih mladih žena pokazalo je odgovarajuće znanje o ovoj bolesti. 
• 57% mladih žena i 64% mladih muškaraca puši
• 2/3 15 god. je probalo alkohol, a 20% kaže da je bilo pijano bar jednom. 
• 30% urbanih mladih ima kompjuter ali samo 12% ima pristup internetu.