Dan Sećanja (Thinking Day) je ustanovljen jos 1926. godine od strane WAGGGS-a, na njihovoj Internacionalnoj konferenciji. Tada se došlo do zaključka da treba da postoji jedan poseban dan kada će izvidjači razmišljati o značaju i istinskom značenju postojanja skautskog pokreta.

Odabran je datum 22.02, datum kada su rodjeni Robert Baden Pauel i njegova supruga Oliva Baden Pauel.

1932. godine na 7. Svetskoj skautskoj konferenciji koja je održana u Poljskoj, predloženo je da bi, pošto rodjendani obično uključuju i poklone, izvidjači pored razmene lepih zelja i poruka solidarnosti na taj dan, trebalo da daju i dobrotvorne priloge WAGGGS-u. Tako je osnovan “Fond Dana sećanja” (“Thinking Day Fund” ).

Da bi naglasili globalni aspekt Dana sećanja, učesnici 30. Svetske skautske konferencije, održane 1999. godine u Irskoj, promenili su ime u Svetski dan sećanja- World Thinking Day. Tokom godina i WOSM se uključio u obeležavanje ovog datuma, koji se nayiva još i “Dan osnivača” (“Founder’s Day”)

WAGGGS svake godine povodom obeležavanja ovog datuma, osmisli temu “za razmišljanje” i predlaže konkretne aktivnosti u skladu sa istom. Ove godine tema je “Smanjenje globalnog siromaštva i gladi”. Više detalja možete pronaći na Internetu, na zvaničnom sajtu  www.worldthinkingday.org .

Dan 27.02. je datum rodjenja osnivača izvidjačke organizacije u našoj zemlji,  Miloša Dj. Popovića, pa je nedelja koja spaja ovaj datum sa datumom rodjenja osnivača Svetskog sakutskog pokreta ustanovljena kao Nedelja Sećanja u našem kalendaru aktivnosti.

Pozivamo Vas da se ove godine aktivno uključite u obeležavanje ovih značajnih datuma!

Podstaknite članstvo Vaših jedinica na razmišljanje o suštini pokreta i njegovoj kosmopolitskoj prirodi!

Organizujte neku aktivnost tokom trajanja Nedelje Sećanja. To može biti okupljanje u odredskim prostorijama uz prigodan program. Možete npr. osmisliti skečeve sa tematikom vezanom za osnivače (opsada tvrdjave Mafeking, eksperimentalni kamp na ostrvu Braunsi, osnivanje prve izvidjačke jedinice kod nas, 1911.i dr.) i prepustiti članovima da odigraju svoje vidjenje ovih dogadjaja. Napravite kviz znanja sa pitanjima vezanim za Svetsku organizaciju skautskog pokreta, Dan secanja, osnivače i sl.

Mi vam ovom prilikom dajemo predlog jedne zanimljive igrice koju možete odigrati sa poletarcima i pčelicama:

Jedna osoba je narator. Ostatak grupe se podeli u 5 timova , koji nose sledeća imena:

Stolica je postavljena na sredinu prostorije i svi timovi se nalaze na podjednakoj udaljenosti od stolice (oko 5-6 m ) okrenuti licem prema njoj.

Narator čita sledecu priču i kad god da pomene ime nekog od timova, svi koji se u tom timu nalaze trče oko stolice i vraćaju se na svoje mesto. Kada se pomene Dan sećanja svi timovi se trkaju oko stolice. Sve to može biti jako zanimljivo kada narator ubrzava i usporava čitanje. Na ovaj način poletarci i pčelice će naučiti nešto o formiranju izvidjačkog pokreta i njegovom osnivaču, a uz to se i malo zabaviti.

Dakle, evo priče…

Robert Baden Pauel je bio dobro poznati vojnik. Kada se početkom 1900.godine, vratio kući, sa ratišta, pomisli  kako bi bila odlična ideja da grupu dečaka nauči da budu izvidjači. Tako je on 1907. godine organizovao eksperimentalni kamp za dečake na ostrvu Braunsi. Već do 1909. godine bilo je preko 11 000 izvidjača u Engleskoj. Jednoga dana pojavile su se kod R.B. Pauela devojčice u suknjicama i kosuljama sa maramama izvidjača . R. B. Pauel ih je pitao ko su one , a one su odgovorile: “Mi smo planinke”. R.B. Pauel je rekao: ”Ali planinke ne postoje!” One su mu odgovorile:”Postoje, i to smi mi!”

I tako je R.B. Pauel rešio da u dogovoru sa svojom sestrom Agnes Baden Pauel obrazuje i izvidjački pokret za devojčice. 1910. godine planinke su počele sa radom.

Agnes Baden Pauel je radila vrlo predano i ozbiljno sa planinkama. U medjuvremenu kralj Engleske je zamolio R. B. Pauela da ostavi sav drugi rad i da se potpuno posveti izvidjačima.

Dve godine kasnije R. B. Pauel je oženio Olivu Baden Pauel. Ona nije znala puno o radu sa planinkama ali je uz pomoć Agnes Baden Pauel naučila i ubrzo se tome potpuno posvetila, da bi zatim postala i starešina ženskog izvidjačkog pokreta.

Kada su planinke 1926. odlučile da obrazuju specijalan dan kada ce misliti o svim izvidjačima i planinkama sveta, izbrale su 22.02,  dan rodjenja R. B. Pauela , ali, zamislite slučajnosti, i njegove supruge Olive Baden Pauel i nazvale su ga Dan sećanja.

I sad znate da su izvidjači nastali 1907 godine, a planinke 1910.  Robert Baden Pauel i njegova žena Oliva Baden Pauel kao i sestra Agnes Baden Pauel, su ljudi kojima najviše dugujemo za osnivanje skautskog pokreta i zato mislimo na njih na Dan Sećanja.

Obeležavanje Dana i Nedelje sećanja ne mora da bude u zatvorenoj prostoriji. Možete organizovati neku aktivnost u prirodi i okupiti članove svoje jedinice. Šetnja, izlet, grudvanje na snegu…vreme možete ispuniti na najrazličitije načine, ali pre svega, bitan je povod vašeg okupljanja.

U svim zemljama koje su članice Svetske organizacije skautskog pokreta, obeležava se Dan sećanja. Različite su tradicije…američke “girl guides” na taj dan prodaju kolačiće koje su same pravile, idu od vrata do vrata i informišu okolinu u kojoj žive da je to veoma važan datum u izvidjačkom svetu, a u isto vreme sakupljaju novac koji obično ode u humanitarne svrhe. I vi možete organizovati neku humanitarnu akciju u toku Nedelje sećanja. Npr. svako  ima bar nekoliko igračaka, dečijih knjiga, koje je odavno prerastao ili gomilu male odeće koja se može prikupiti i pokloniti obližnjem centru za nezbrinutu decu. Organizujte veliku akciju čišćenja snega (naravno, ako ga bude bilo) ispred svojih kuca i zgrada, a od novca koji prikupite ( zamolite i roditelje da nagrade vas trud) možete kupiti hranu za pse ili mačke i odneti u neko prihvatilište za pse i mačke lutalice (Beogradjani imate na periferiji 2 takva azila!).

Mnogi odredi u zemljama sveta, želeći da stave akcenat upravo na kosmopolitski karakter izvidjačkog pokreta, obeležavaju ovaj dan dogadjajima koji imaju internacionalnu tematiku. Svaki vod ili četa ima za zadatak da pronadje što više informacija o skautima neke od zemalja sveta, njihovoj kulturi, običajima, nacionalnoj hrani, muzici, izvidjačkim igrama i sl. Zatim se to prezentuje na zajedničkom okupljanju 22.02.

Ukoliko i vi želite da uradite nesto slično, ali i da konatktirate izvidjače drugih zemalja, a ne znate kako, ne ustručavajte se da se obratite Načelniku za medjunarodnu saradnju ili kancelariji SIS koji će vam pomoći da stupite u kontakt sa njima.

Uobičajeno je da na taj dan izvidjači razmenjuju čestitke i lepe reči preko e-mailova, pisama i sl.

Dragi izvidjači i planinke, ovo su samo neki od predloga kako da obeležite Nedelju Sećanja. Verujemo u vašu inventivnost, kreativnost i izvidjački duh, koji će nadamo se pokrenuti članove na akciju i razmišljanje povodom ovih značajnih datuma našeg, izvidjačkog kalendara. Potrudite se da ove godine zaista poklonite malo više pažnje našim Osnivačima- Robertu Baden Pauelu i dr Milošu Dj. Popoviću jer oni to svakako i zaslužuju!

U te svrhe, u nastavku slede i biografija R.B. Pauela i biografija Miloša Dj. Popovića.

Robert Stivenson Smit Baden Pauel je rodjen u Stenhoup ulici br. 6 u Padingtonu, London, 22.02.1857. godine. Bio je šesti sin i osmi po redu od desetoro dece sveštenika H.G.Baden Pauela, profesora na Oksfordskom Univerzitetu. Otac mu je umro kada je imao samo tri godine i njegova porodica nije bila baš dobrostojeća. Prve lekcije mu je davala majka, a kasnije je pohadjao Rouzhil školu u Tanblidz Velsu, gde je dobio stipendiju za Carterhaus školu. Ova škola je bila u Londonu, kada je Baden Pauel počeo da je pohadja, ali se u toku njegovog školovanja preselila u Godel-min-gusariju što je imalo veliki uticaj na Baden Pauelov kasniji život.

Od malena je voleo da uči nove veštine. Glumio je, svirao, učio da zida i dok je bio djak u Carterhausu počeo je da ispoljava svoja interesovanja vezana za izvidjanje i život u prirodi. Sa svojom braćom uvek je tražio neku novu avanturu. Jednog prilikom, dok su bili na školskom raspustu, oni su krenuli u pomorsku ekspediciju po južnoj obali Engleske. Drugom prilikom su kanuom plovili do izvora Stenze. U svim ovim pohodima Baden Pauel je učio vestine koje će mu pomoći u njegovoj kasnijoj profesiji. Na otvorenom vojnom takmičenju za prijem u konjicu primljen je odmah u jedinicu “13 gusara”, tako zaobilazeći uobičajenu obuku. Već sa 37 godina postao je njihov počasni pukovnik.

Baden Pauelova vojnička karijera bila je od početka veoma uspešna. Sa svojom jedinicom služio je u Indiji, Avganistanu, Južnoj Africi, a posebno je pohvaljen za dobro obavljanje posla u Zululendu.

Nakon toga usledile su tri godine na Malti, posle čega je prešao u Afriku. Dobro držanje dovelo je do toga da bude unapredjen za komandira jedinice “Dragongards”, gde je održao svoju prvu obuku u izvidjanju.

1899. godine desila se opsada tvrdjave Mafeking, veoma značajan dogadjaj u njegovoj vojničkoj karijeri, kada je postao general-major sa svega 40 godina starosti. Koristeći dečake za odgovorne zadatke za vreme opsade, Baden Pauel je shavtio da su dečaci sposobni da se veoma odgovorno ponašaju kada im se pruži izazov.

U Englesku se vratio 1903. godine kao generalni inspektor konjice. Tada je shvatio da njegovu knjigu “Pomoć izvidjača”, koja je publikovana za vreme opsade Mafekinga, naširoko koriste omladinske vodje i nastavnici u celoj zemlji. Baden Pauel je držao govore na raznim mitinzima i zborovima i nakon jednog takvog govora, Ser Vilijams Smit zamolio ga je da osmisli program za obuku dečaka u gradjanstvu.

Baden Pauel je prionuo na posao. 1907. godine je organizovao eksperimentalni kamp na ostrvu Braunsi, kako bi svoje ideje proverio u praksi. Sakupio je dečake iz različitih sredina, neke iz privatnih škola, neke iz radničkih porodica i združio ih pod svojim vodjstvom. Čitav izvidjački svet danas zna za rezultate tog logorovanja. “Scouting for boys” objavljena je 1908. Ceo tiraž je razgrabljen.

Dečaci su se grupisali u izvidjačke vodove da isprobaju ove ideje. Ono što je bilo namenjeno već postojećim organizacijama, postalo je priručnik za novi svetski pokret. Preveden je na preko 35 različitih jezika.

Bez mnogo buke, bez ceremonija i potpuno spontano počele su da se formiraju jedinice u celoj zemlji. Septembra 1908. Baden Pauel je osnovao kancelariju koja je trebalo da se bavi davanjem odgovora na mnoga pitanja koja su pristizala u vezi sa pokretom.

Kao glavni inspektor konjice Baden Pauel je smatrao da je dostigao vrhunac svoje karijere. Čin maršala mu je bio nadomak ruke, ali on se povukao iz vojske 1910. po savetu kralja Edvarda VII, koji mu je sugerisao da će svojoj zemlji učiniti mnogo veću uslugu u okviru izvidjačkog pokreta nego kao vojnik. Tako je on svu svoju energiju usmerio na razvitak izvidjačkog pokreta. Putovao je po celom svetu, gde god je bilo potrebno da ohrabri razvoj pokreta i da pruzi inspiraciju. 1912. se oženio Olivom koja mu je bila stalna pomoć u radu i sa kojom je imao troje dece (Pitera, Heder i Beti). Lejdi Baden Pauel je sve do svoje smrti bila poznata kao osnivač i starešina  WAGGGS-a.

Prvi medjunarodni izvidjački džembori održan je u Olimpiji u londonu, 1920. godine. Baden Pauel je ovom prilikom jednoglasno proglašen za starešinu izvidjača sveta. Na trećem svetskom džemboriju koji je održan u Arou parku u Birkenhendu, Baden Pauel je dobio titulu Sera i postao Lord Baden Pauel od Gilvela.

Izvidjanje nije bilo jedino polje interesovanja Baden Pauela. Bavio se i pecanjem, lovom i voleo je da igra polo. Odlično je crtao i bio dobar akvarelista, a zanimao se i za fotografiju i umetnost uopšte. 1907. je izložio bistu Džona Smita, pionira kolonizacije Amerike, u Kraljevskoj akademiji.

Napisao je više od 30 knjiga, a zarada od njih, mu je pomogla da pokrije troškove putovanja. Nije primao nikakvu platu kao starešina Svetskog skautskog pokreta.

Dobio je Povelje slobode gradova Londona, Dilforda, Njukastla, Bangora, Kardifa, Hovika, Kingstona na Temzi, Pula, Kanterberija i drugih gradova širom sveta. Pored toga dobio je 28 stranih odlikovanja i medalja i 18 različitih izvidjačkih nagrada stranih zemalja.

Svaki minut Baden Pauelovog života je bio “60 sekundi trčanja”. Svaka nova avantura bila je nova tema za knjigu. Svaki srećni predeo bio je inpiracija za skicu. 1938. zbog lošeg zdravlja Baden Pauel se vratio u Afriku, koja mu je mnogo značila, i ostatak života proveo povučeno u Najeriju, u Keniji.

8. januara 1941. godine Lord Baden Pauel je umro u 83. godini. Sahranjen je na groblju u Najeriju, sa pogledom na planinu Kenija. Na njegovoj nadgrobnoj ploci zapisano je – “Robert Baden Pauel, starešina izvidjača sveta.

Miloš Đ. Popović je rodjen 27. februara 1876. godine u Čajetini, od oca Petra (predsednik suda u Užicu) i majke Jelisavete (domaćica). Školovao se u Užicu, Smederevu, Beogradu i Beču, gde je 1901. godine doktorirao medicinu. U Beču se susreo i sa “Pokretom trezvenosti” za koji se zainteresovao. Kako je i u Beogradu iste godine osnovano “Društvo trezvenosti”, Miloš Đ. Popović postaje jedan od najistaknutijih članova. Ko bi pristupio tom društvu obavezivao se da alkohol neće ni uzimati, ni spravljati ni drugome davati. Štampali su i brošure u kojima su ukazivali na svu pogubnost alkohola ali i zaraznih bolesti, posebno tuberkuloze. No, iako je Trezvenjački pokret među omladinom uzimao sve jačeg maha, Popović ne beše zadovoljan. Navika je , po svojoj prirodi, nepovratna: ne može da se smanji pa da iščezne, može samo da je istisne neka druga. Lošu dobra ali i obrnuto. Trezvenještvu stoga nedostajaše sadržaj.

Miloš Popović ga nalazi u skautizmu. Do ruke mu 1908. godine dolazi knjiga nemačkog vojnog lekara dr Liona, prevedena a ne originalna Baden Pauelova, te Popovićobjavljuje njene odlomke. Reč skaut prevodi kao četnik. Mi u našoj istoriji nismo imali izvidnike koji se kreću po prašumama i nepoznatim prostranstvima, ali jesmo uskoke, hajduke i četnike koji su branili čast i imovinu svog naroda. Tako nastaje časopis Saveznik- Četnik, za skautizam reč četništvo, a pripadnici nove organizacije su u skladu sa tim nazivani- mali četnicii. Tek će po stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, radi mira u novoj otadžbini, popović prihvatti reč izvidnik, koja je ostala do danas aktuelna, mada se vremenom prihvatio naziv izviđač.

Pred novim poduhvatom odmah teškoće. Prodaja časopisa Saveznik- Četnik na teritoriji susedne Austrougarske carevine biva zabranjena. A prevedenu Lionovu knjigu pod nazivoim Četnik u Srbiji niko ne želi da objavi. Učiniće to Miloš Đ. Popović o svom trošku. I tek potom će je Srpski književni glasnik obasuti pohvalama, nazvati “zlatnom knjigom za omladinu”, dok će je austrougarske vlasti u isto vrme nazvati “opasnom”. Tokom okupacije 1915-1918 za tom knjigom se tragalo. Oduzimana je i spaljivana, ali je nekoliko primeraka sačuvano pa je 1925. preštampana pod nazivom “Izvidnik”.

Ali Popović se ne oslanja samo na napisanu reč, već putuje po palankama i varošicama Srbije, okuplja po školskim dvorištima (ne po dvoranama) omladinu koja ga s oduševljenjem sluša i prihvata. “Prva i najvažnija dužnost nas skauta je da naučimo da budemo zdravi, radi nas samih, ali i porodice, naroda, države, i ako hoćete čitavog čovečanstva”. Značaj tih reči je neprocenjiv. Nije ih izgovorio prvi, ali jeste na pravom mestu, uzdajući se u one koji dolaze. “Netačno je da je bolest sudnina! Istraj, i ne predaj se. Pobedićeš. Skaut nikada nije mrtav, osim ako je odista mrtav!”

“Skautizam je škola zdravlja, opstanka i moralnosti. Način sticanja korisnih navika koje istiskuju ubilačke. Slovenskim nacijama nedostaje dovoljno razvijeno osećanje dužnosti. Razvijanje tog osećaja jedan je od najvažnijih zadataka skautizma. Odgovornost za sopstevno zdravlje i ponašanje!”

Eto šta je od skautizma očekivao Miloš Đ. Popović. Prihvativši organizaciju, pravila, veštine, odevanje, oznake skautskog pokreta koji se u svetu već značajno razvio, isticao je i dublje vaspitne ciljeve: vera u Boga, poštovanje vladara, pomaganje slabima, poštovanje tuđe imovine, činjenje dobrih dela, uzdanje u starijeg (roditelja, starijeg brata, druga..), uzdanje u lekara (“jer lekar i samo lekar može da odgovori na svako, ama baš svako pitanje, iz bilo koje naučne oblasti ali i na svako lično, pa i ono najsramnije”). To beše sasvim novo. Stavljanje lekara iznad roditelja, učitelja, sveštenika, u postojećem poretku.

Po isteku poslednje decenije prošlog veka, skautizmu je nedostajalo I vreme. Počeše ratovi. Za vreme balkanskih ratova (1912. i 1913.) od stotinak “malih četnika” obrazovan je kor malih dobrovoljaca. Pomagali su po nadleštvima i bolnicama, onako kao što su svojevremeno u Južnoj Africi, tokom englesko-burskog rata, postupali dečaci u opsednutom Mafekingu. Veliki rat (1914) prekinuo je i to. Nemajući dovoljno praktičnog i tehničkog iskustva, naš predratni skauting može se smatrati samo kao preteča pravog, isticao je Miloš Đ. Popović. Pa ipak će uprkos ratu, a usred rata, izvan porobljene otadžbine 1917.godine, u severnoj Grčkoj, u živopisnoj Vodeni (danas Edesi), dr Miloš Đ. Popović obnoviti trezvenještvo i skautizam.

Umro je 1954. godine i sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

Želimo vam sve najbolje u Nedelji Sećanja, koja nam predstoji!

Načelstvo Saveza izviđača Srbije